Прљаво казалиште је југословенска и хрватска рок група која је основана у Загребу 1977.
Прљаво казалиште је настало 1977. у загребачком предграђу Дубрава под снажним утицајем панка. Име групе потиче од једне епизоде стрипа Алан Форд, када чланови дружине Т.Н.Т. долазе у позориште названо "Прљаво казалиште". Прву поставу групе чинили су: Јасенко Хоура (гитара), Зоран Цветковић (гитара), Даворин Боговић (вокали), Нико Храстекбас и Тихомир Филес (бубњеви). Прљаво казалиште у старту није имало јасну представу о музици коју би свирали, а песма „Мој отац је био у рату" била је прва коју су компоновали. Први озбиљни наступ имали су на Полетовом концерту 1978. Првим сингловима „Телевизори“ и „Мој отац је био у рату“ скренули су пажњу медија на себе, а 1979. су свирали на концерту Бијелог дугмета на стадиону ЈНА, када су и промовисали албум. Током снимања те плоче групу је напустио Зоран Цветковић, а заменио га је гитариста Маријан Бркић. Комисија за шунд није ослободила плочу пореза, вероватно због текста песме „Some boys“ која третира хомосексуалност. Хоурине песме су се бавиле траумама одрастања. Његови искази најдиерктнији су у песмама „Сретно дијете“, „Ја са младић у најбољим годинама“, „Суботом увече“. Иако је плоча невешто одсвирана, због оригиналних песама у то време проглашена је једним од најбољих деби остварења у домаћој музици. Своју посвету Ролингстонсима су дали на омоту Пика Станчића, који се одлучио за цртеж на коме је исецкан језик Мика Џегера прободен зихерицом.